Svakog leta nekoliko porodica iz Srbije stigne na odmor i shvati da smeštaj ne postoji, a novac koji su uplatili je nestao. Prevaranti su sve veštiji i koriste prave slike apartmana, prave podatke o rezervaciji i pritisak vremena, ali većina prevara ostavlja iste tragove. Kada ih naučite da prepoznate, rizik se drastično smanjuje.
Ukratko
- Najrizičnije mesto: Fejsbuk grupe, Instagram profili i Viber dogovori sa nepoznatim osobama
- Najčešća prevara: ukradene slike pravog apartmana, avans od nekoliko stotina evra, pa nestanak profila
- Nova pretnja (2026): poruke o rezervaciji sa tačnim podacima koje traže hitnu uplatu van platforme
- Bezbednije plaćanje: karticom preko platforme ili uplata na ime vlasnika, nikad Western Union
- Ako se desi: odmah banka, sačuvana prepiska i prijava policiji
Kako izgleda klasična prevara na društvenim mrežama
Šema je godinama ista. Prevarant uzme fotografije stvarnog apartmana ili hotela, često sa Bookinga, i objavi ih u Fejsbuk grupi kao svoje. Ponudi povoljnu cenu, traži avans i kaže da je još mesta samo za nekoliko termina. Kada novac stigne, profil se briše ili prestaje da odgovara.
Primeri iz domaćih medija pokazuju razmere. Jedna porodica je za izdavanje apartmana u Grčkoj uplatila 392 evra i 35.000 dinara unapred, pa je domaćin tražio još 225 evra uz pretnju da će ugovor propasti. Ugovor je imao čudan pečat i lažne podatke, a u grupi su se javile i druge porodice sa istim iskustvom. U ranijim slučajevima pominjale su se i ponude za četiri osobe po 52 evra dnevno sa fotografijama objekta koji uopšte nije u Grčkoj. Ovo ne znači da su svi srpski vlasnici u Grčkoj nepouzdani, naprotiv, većina je poštena, a problem su oni koji se lažno predstavljaju kao vlasnici.
Nova varijanta: otmica rezervacije i lažne poruke
Pored lažnih oglasa, raste broj prevara koje koriste prave rezervacije. MUP Srbije je u aprilu 2026. upozorio na povećan rizik od zloupotreba zbog neovlašćenog pristupa podacima korisnika Booking.com platforme. Prema navodima koje MUP prenosi, mogli su biti izloženi imena, kontakti i detalji rezervacija, dok podaci o platnim karticama nisu direktno kompromitovani. Takvi podaci prevarantima služe da poruke deluju uverljivo.
Kompanija Kaspersky je u izveštaju o turistima u Grčkoj opisala dve tehnike. Prva je smishing, SMS poruka koja se predstavlja kao državni organ i traži plaćanje navodne lokalne takse ili administrativne obaveze. Druga je otmica rezervacije: stigne poruka sa tačnim podacima o vašem boravku i zahtev za dodatnu potvrdu plaćanja ili uplatu van zvaničnog sistema, najčešće tik pred dolazak, kada se plašite da ćete ostati bez smeštaja.
Zapamtite jedno pravilo: pravi domaćin neće tražiti podatke o kartici preko četa, SMS-a ili mejla, a država vam neće slati link za plaćanje takse. Klimatska naknada u Grčkoj plaća se vlasniku ili recepcionaru, uz poseban račun.
Crvene zastavice koje ne treba ignorisati
Kako proveriti oglas korak po korak
Počnite od lokacije. Tražite tačan link ka Google Mapama i proverite da li objekat postoji i da li slike odgovaraju ulici. Zatim pretražite fotografije obrnutom pretragom slika, jer prevaranti kopiraju slike iz prodajnih oglasa i sa platformi.
Za Grčku je korisno znati da svaki objekat za kratkoročni zakup mora da ima AMA broj koji izdaje poreska uprava AADE i da se taj broj mora prikazati u oglasu na platformama. Ako oglas nema broj ili vlasnik ne zna da ga navede, to je razlog za dodatni oprez. Kako javno proveriti valjanost broja nismo uspeli da potvrdimo, pa vlasnika pitajte za broj, a podatke uporedite sa onim na platformi. Mediji savetuju i da od vlasnika zatražite ime, stranicu ugovora o vlasništvu i poreski broj (AFM), ali ih proveravajte nezavisno od dokumenata koje vam pošalje oglašivač.
Brz test: grčki telefonski broj počinje sa +30, a pozivni brojevi +381, +387 ili +40 u ponudi za grčki smeštaj kod nekih autora izazivaju sumnju. To nije dokaz, ali je vredno pitanja zašto vlasnik zove iz druge zemlje.
Bezbedno plaćanje
Najsigurnije je rezervisati preko platforme koja zadržava novac dok se ne prijavite, a komunikaciju i plaćanje držati unutar nje. Ako plaćate direktno, uplatu vršite na račun na ime vlasnika, kroz banku ili karticu, a ne kroz gotovinske transfere. Karticom imate dodatnu zaštitu: banka može da pokrene povraćaj plaćanja (chargeback), ali sa rokovima. Prema hrvatskom izvoru, krajnji rok je obično 120 dana, a banka neće pokretati postupak ako je plaćanje potvrđeno 3D sigurnosnom potvrdom. Pravila za srpske banke se razlikuju, pa proverite kod svoje banke.
Na svim karticama koje koristite za online plaćanje razmislite o smanjenju dnevnog limita, kako MUP i preporučuje.
Šta ako ste prevareni
Postupajte brzo. Prvo se javite banci ili aplikaciji kojom ste platili, navedite datum, iznos, primaoca i razlog sumnje. Sačuvajte prepisku, uplatnice i snimke ekrana. Prijavite slučaj MUP-u, odnosno Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal u Srbiji, a ako ste već u Grčkoj, lokalnoj policiji. Obavestite administratore grupe u kojoj ste našli oglas da ga uklone.
Budite realni: stručnjaci kažu da žrtve retko povrate novac jer su prevaranti često u inostranstvu. Zato je prevencija mnogo važnija od prijave.
